Finansije i Osiguranje - Srbija

NBS prodala 745 miliona evra za dva meseca

U januaru ove godine NBS je prodala neto 420 miliona evra, a u februaru 325 miliona evra. Kao posledica, devizne rezerve zemlje za ova dva meseca su smanjene za 501,4 miliona evra.

U objašnjenju Narodne banke Srbije navodi se da su od 2017. godine dominantni aprecijacijski pritisci, odnosno da ponuda deviza na domaćem deviznom tržištu višestruko premašuje tražnju za njima, pa je u sedam od prethodnih osam godina Narodna banka bila neto kupac deviza, a ukupno je kupila 11,9 milijardi evra u neto iznosu.

S druge strane, navode da se povremeni deprecijacijski pritisci javljaju uglavnom usled delovanja faktora iz međunarodnog okruženja, kao rezultat pojačane neizvesnosti, kao što su geopolitičke krize ili po osnovu sezonski pojačane tražnje za devizama, pre svega uvoznika energenata.

„Osnovni uzrok pojačane tražnje za devizama na domaćem deviznom tržištu, kako u januaru, tako i u februaru, bila je sezonski pojačana tražnja za devizama rezidenata, pre svega kompanija iz energetskog sektora, radi nabavke energenata u zimskom periodu. Istovremeno, u odnosu na početak prošle godine, manja je ponuda deviza po osnovu stranih direktnih investicija“, kaže NBS u odgovoru na pitanje Danasa.

„Usled ovakvih kretanja, kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, NBS je nedostajući iznos deviza na domaćem deviznom tržištu obezbedila korišćenjem deviznih rezervi koje su u prethodnim godinama snažno kumulirane i čija je svrha, između ostalog, da se koriste u ovakvim situacijama“, zaključuju oni.

U februaru prošle godine Narodna banka je zapravo kupila 435 miliona evra, dok je u januaru prodala nešto više od 30 miliona evra.

Ekonomista Ivan Nikolić ističe da se rast tražnje za devizama poklapa sa protestima i da jedan deo može da se odnosi i na psihološki osećaj neizvesnosti.

„Za sada to ne predstavlja rizik, ali jeste upozorenje. Treba da vidimo da li će se to nastaviti i dalje tokom godine. Što se tiče manjih priliva koje pominje NBS, nisu objavljeni podaci o platnom bilansu za januar i februar, ali je i rast tražnje za devizama i pad priliva očekivan“, smatra Nikolić dodajući da bi ovo mogli biti prvi pokazatelji negatvnih efekata protesta na ekonomiju.

S druge strane, ekonomsita Goran Radosavljević ističe da je u novembru i decembru zabeleženo jačanje dinara prema evru, pa je prosečni devizni kurs pao i ispod 117 dinara.

„Zato mislim da ovih 745 miliona u januaru i februaru nije neki problem. Bilo bi alarmantno ako bi taj trend potrajao nekoliko meseci. Koji su razlozi za veću tražnju za devizama u januaru i februaru teško je reći. Moguće je da su neka plaćanja za energente ove godine pomerena za januar i februar, moguće je i da su sankcije NIS-u dovele do toga da se pune skladišta goriva i nafte, da neke kompanije koje su veliki potrošači stvorile neke rezerve goriva“, napominje Radosavljević.

On ističe i da što se tiče investicija, ne veruje da je njihov priliv pao zbog protesta, već da je pre iznošenje profita po osnovu investicija povećalo tražnju za devizama.

„Prošle godine smo imali rekordan odliv po osnovu stranih direktnih investicija. Možda se to nastavilo i ove godine što je povećalo tražnju za devizama. Kakva je situacija videćemo na kraju godine, kada se netiraju prilivi i odlivi. Po osnovu izgradnje Ekspoa imaćemo priliv deviza, ali ne treba zaboraviti da ćemo recimo za „rafale“ morati da platimo stotine miliona evra“, napominje Radosavljević.